Vodič: gde odlazi struja u domaćinstvu i kako to izmeriti

Ušteda struje počinje merenjem, a ne pretpostavkom. U većini stanova se najviše pažnje posveti rasveti, dok najveći deo računa dolazi od grejanja prostora i vode.

Redosled potrošača

• Grejanje i hlađenje prostora — najveći pojedinačni udeo.
• Grejanje vode — bojler radi svakodnevno i drži temperaturu.
• Frižider — mala snaga, ali neprekidan rad tokom cele godine.
• Veš i sudo mašina — potrošnja gotovo u celosti odlazi na grejanje vode.
• Rasveta i elektronika — najmanji udeo u savremenom domaćinstvu.

Kako izmeriti

Merilo potrošnje na utičnicu košta malo i daje tačan podatak po uređaju. Uređaj se ostavi priključen nekoliko dana da bi se videla stvarna dnevna potrošnja, uključujući i vreme mirovanja. Bez merenja se ulaže napamet, a najveći potrošač često nije onaj na koji se sumnja.

Izmene poređane po isplativosti

Prvo idu zaptivke i zavese, jer sprečavaju gubitak toplote tokom cele sezone uz najmanji trošak. Zatim temperatura bojlera na 60 stepeni i tajmer ako je raspored korišćenja predvidiv. Pa pranje veša na 30 umesto na 60 stepeni. Tek na kraju zamena preostalih sijalica i uklanjanje potrošnje u pripravnosti.

Uređaj koji radi neprekidno vredi optimizovati i za nekoliko procenata. Uređaj koji radi jednom nedeljno ne vredi ni menjati.

Redakcija

Frižider: sitnice sa godišnjim efektom

Razmak od zida za cirkulaciju vazduha, čiste rešetke sa zadnje strane, ispravna zaptivka na vratima i temperatura od pet stepeni umesto tri. Zaptivka se proverava listom papira: ako izlazi iz zatvorenih vrata bez otpora, treba je zameniti.

Potrošnja u pripravnosti

Pojedinačno mala, ali se u prosečnom stanu skupi desetak uređaja. Jedan produžni kabl sa prekidačem po grupi — televizijska, računarska — rešava to jednim pokretom, bez svakodnevnog isključivanja iz utičnice.